Брзим возом од Београда до Новог Сада за 33 минута (фото)
Тачно 33 минута било је потребно првом брзом возу Србије, да пређе пут од Београда до Новог Сада. Прва српска брза пруга пуштена је у саобраћај. На конкурсу грађани су предложили да се зове „Соко“.Зашто је важно: Пруга Београд–Нови Сад, део је међународне брзе пруге Београд–Будимпешта. Када цела траса буде изграђена, од српске до мађарске…
Брзу пругу од Београда до Новог Сада, дужине 74,9 километара, градиле су кинеске и руске компаније, заједно са домаћим подизвођачима, а вредност радова износила је 935 милиона долара.
Пре него што је брзи воз „Соко“ почео да саобраћа, пругу су тестирале мерна кола немачких железница и 21. јануара достигнута је брзина од 201,5 километара на сат.
Изградња брзе пруге Београд–Будимпешта највећи је и најзначајнији инфраструктурни пројекат у овом делу Европе. Будућа брза пруга до Будимпеште део је глобалне иницијативе Кине Појас и пут за инфраструктурно повезивање Европе и Азије, а када буде завршена возом ће се на тој релацији путовати мање од три сата.
МОДЕРНИЗАЦИЈА СРПСКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА У БРОЈКАМА
Радови на реконструкцији и модернизацији железничке пруге Београд – Будимпешта почели су 2017. године – 138 година од пуштања прве пруге у Србији и готово пола века од пуштања пруге Београд – Бар. На релацији Београд – Нови Сад-Београд планирано је укупно 36 полазака дневно.
Радови у Србији почели су у августу 2017. године, изградњом највећих инфраструктурних објеката на траси пруге, тунела и вијадукта Чортановци на деоници Стара Пазова–Нови Сад, коју је градила руска компанија RŽD International.
Вредност целог пројекта градње пруге за велике брзине кроз Србију од Београда до Суботице (Келебије) износи приближно 2,2 милијарде долара, а финансирање је обезбеђено из кредита Руске Федерације и кинеске Ексим банке, уз учешће буџета Србије.
Част да управља возом „Соко“, који је у бојама заставе Србије, на првој вожњи брзом пругом припала је машиновођи Зорану Ђурђевићу.
Деоницу од Београд Центра до Старе Пазове, у дужини од 34,5 километара, градио је конзорцијум кинеских компанија China Railway International Company и China Communications Construction Company. Вредност уговора износила је 350,1 милион долара.Деоница Стара Пазова–Нови Сад, коју су градили Руси, дуга је укупно 40,4 километра, од чега је отворена пруга 36,2 километра, а тунел и вијадукт Чортановци заузимају 4,2 километра. Пројекат се финансирао из руског кредита за модернизацију српских железница.