Потписан споразум који значи интензивирање изградње пруге Београд – Ниш – Које су станице ове важне деонице? – (видео)
Потписивање споразума о донацији Европске уније Србији, вреднe 610 милиона евра, означава и почетак интензивније реализације изградње брзе пруге од Београда до Ниша, на траси дугој 228 километара. Рок за њен завршетак је 2027. година.Зашто је важно: Пруга Београд – Ниш је кључна железничка међународна траса од Истанбула до Беча, али је подједнако важна и…
Потписани споразум о првој транши инвестиционог гранта за изградњу брзе пруге Београд – Ниш, у оквиру финансијског пакета за железнички Коридор 10, предвиђа донацију која је, иначе, највећи бесповратни износ који је Србија добила. Односи се на градњу деонице Сталаћ-Ђунис, на трећој етапи будуће брзе пруге, која ће се прва радити, јер је за ту деоницу идејни пројекат већ завршен и одобрен. Деоница Сталаћ – Ђунис је дуга 17,7 километара пруге.
Циљ реконструкције пруге Београд – Ниш, која је један од најзначајнијих железничких пројеката у Србији, јесте повећање брзине кретања на прузи и до 200 километара на сат, уз унапређење квалитета путничких и теретних железничких услуга. Прецизније, пројектована брзина на брзој прузи биће за путничке возове 160, где је то, како кажу стручњаци „инвестиционо оправдано и до 200 километара“, а за теретне до 100 километара на час.
Пројекат изградње брзе пруге Београд – Ниш, који је процењен на око 2,77 милијарде евра, за 228 километара дугу трасу, суфинансираће Европска инвестициона банка (1,5 милијарду евра) и Европска банка за обнову и развој (1,1 милијарда), док ће Србија из буџета уложити 525 милиона евра .
Постојећа пруга Београд – Ниш дуга је 244 км. Изграђена је као једноколосечна пруга и пуштена у саобраћај 1884. године.
Када, после реконструкције и градње, овом трасом крену брзи возови, они би, према пројекту, на деоници од Београда до Велике Плане, требало да саобраћају преко Младеновца, односно Мале Крсне.
Коридор железничке пруге Београд – Ниш пројектом је подељен на три деонице: Велика Плана – Гиље, Параћин – Сталаћ и Ђунис – Ниш (Трупале).
На деоници Велика Плана – Гиље предвиђене су три станице: Велика Плана, Марковац и Лапово.
У функцији остају и стајалишта Старо Село, Лапово Варош, Лапово Ранжирна, Брзан, Багрдан.
Реконструкција деонице Гиље–Параћин завршена је 2016. године, тако да је ту у потпуности изграђена двоколосечна пруга за брзине возова до 160 километара на сат. На овој деоници налази се станица Ћуприја.
На деоници Параћин – Сталаћ предвиђене су три станице: Јагодина, Параћин и Ћићевац. Активно ће остати још стајалиште Сикирица-Ратаре, док се остала због малог броја путника укидају.
На деоници Ђунис – Ниш (Трупале) предвиђено је постоје три станице: Адровац, Алексинац и Трупале. Досадашња станица Корман требало би да постане стајалиште. Требало би да буде отворено и ново стајалиште Доњи Адровац. Од постојећих стајалишта остају Нозрина, Тешица и Грејач.
Железничка пруга Београд-Ниш део је коридора Оријент – источни Медитеран проширеног језгра Трансевропске транспортне мреже.
Према плану, пројекат ће у почетној години донети корист за више од 2,3 милиона путника годишње и покрити 9,4 милиона тона терета. Брза пруга ће омогућити постепени прелазак на железницу као ефикаснији и еколошки прихватљивији вид транспорта.