Година која ће променити здравство у Србији (фото)
За унапређење инфраструктуре здравства у нашој земљи, за пројекте који се завршавају, трају, започињу или се припремају држава је, у овој години, наменила укупно 490 милијарди динара, односно 4,5 милијарде евра.Зашто је важно: Судећи по опредељеном износу, решавање стања у здравству апсолутни је приоритет државе у овој, али и наредним годинама. Не постоји ни једна…
Највећи пројекат који се тренутно ради у области здравства, а уједно и најзахтевнији, је пројекат изградње нове дечје клинике у Београду – тзв. Тиршова 2, која ће имати чак 65.000 квадрата. Припремни радови који су трајали претходних годину дана су подразумевали ископ темељне јаме ширине 100 метара, дужине 75 и дубине 23 метара. У њу је већ уграђено 14,2 километара армираних бетонских шипова. Завршетак те фазе радова очекује се ускоро, а већ на пролеће би требало да буде потписан и уговор о изградњи. Окончање свих радова на новој дечјој клиници за коју се тврди да ће бити међу најсавременијим у овом делу Европе планирано је за прву половину 2026. године. Вредност овог посла је око 100 милиона евра.
Реконструкција четири клиничка центра у Србији, пројекат је уговорен са Европском инвестиционом банком, давне 2006. године. Тада је најављивано да ће реконструкција, доградња и опремање сва четири клиничка центра – у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду бити завршено до 2011. године.
Ипак, радови су започети много година касније. Прво се кренуло са реконструкцијом и доградњом Клиничког центра Ниш, 2014. године, да би овај центар био свечано отворен децембра 2017. године. Тачније, отворен је 16 година након што је пројекат уговорен.
Радови на Клиничком центру Србије изводе се у две фазе. Прва фаза окончана је прошле године, када су грађани Београда, али и других места у Србији који се лече у главном граду, добили нову кулу од око 86.000 квадрата и подијум. У оквиру друге фазе, ради се на рехабилитацији старе куле и остатка подијума, укупне површине 46.000 квадрата. Пројекат обухвата и изградњу термоенергетског блока. Очекује се да Клинички центар Србије у потпуности буде у функцији током 2024. године.
Главни пројекат за Универзитетски клинички центар Војводине завршен је 2015. године, а грађевинска дозвола добијена је октобра 2016. године. Подразумева реконструкцију и доградњу 33.275 квадратних метара новог болничког, потпуно савремено опремљеног, простора. Граде се две ламеле ургентно-дијагностичког центра са 16 операционих сала, на четири спрата. У том простору моћи ће да буде смештено око 400 пацијената. Очекује се да радови буду комплетирани до 2024. године, а да добије употребну дозволу у 2025. години.
Током ове године коначно крећу и радови на реконструкцији и доградњи Универзитетског клиничког центра у Крагујевцу. Она, према пројекту, обухвата изградњу нове зграде од 22.500 квадрата и реновирање већег дела постојећих зграда.
Почиње друга фаза градње болнице у Лесковцу, затим дечја поликлиника у Зајечару. Ради се и реконструкција 17.000 квадрата и гради још 15.000 нових квадрата Опште болнице Нови Пазар, за коју је план да прерасте у Клинички центар. Започети су недавно радови на Општој болници у Прокупљу. Кренуло се у сређивање те зграде чија је градња кренула деведесетих година прошлог века, а који су радови напуштени. У питању је простор од око 30.000 квадрата, где ће бити дограђено још 6.000 квадрата за потпуно нови операциони блок.
Сада је комплетно завршен и опремљен хирушко-гинеколошки блок у Општој болници у Лозници, који је, такође, започет деведесетих, али је градилиште убрзо напушено. Ради се и на болници у Кикинди. У првој половини године биће завршени и радови на обнови болнице у Врању.
Пратећи извештаје, јасно је да су озбиљнији радови на реконструкцији, доградњи и опремању постојећих здравствених установа кренула од 2014. године.
Реконструисана је Дечја болница у Тиршовој, којој је после много времена обновљена фасада, урађена потпуна реконструкција једног крила, а болница опремљена новом опремом. Према подацима Министарства за јавна улагања, у ову зграду је од 2016. године, уложено осам милиона евра. Сређивање ове болнице се наставља.
Обновљена је, после више деценија, и београдска ГАК Вишеградска, у коју је уложено 7,5 милиона евра, док је за реконструкцију и опремање Клинике за неурохирургију КЦС дато 12 милиона евра. Комплетно је сређена и Инфективна клиника у Београду, за коју ових дана пристиже последњи пакет нове опреме. Припрема се документација и за градњу нове Инфективне клинике. Завршена је и болница у Аранђеловцу. Током прошле године, прве пацијенте примила је и нова болница у оквиру Института за кардиоваскуларне болести – Дедиње 2, као и, од последица пожара из 2009. године, реконструисан и најсавременије опремљен КЦ Драгиша Мишовић.
Ради се на уређењу и опремању Дома здравља у Кучеву, а недавно је завршена градња амбуланти у Суботици и Шиду. Нов, савремен Дом здравља добили су и становници приградског београдског насеља Борча. На Адицама, новосадском насељу, изграђен је, такође, нов Дом здравља где ће се лечити преко 17.000 Новосађана. Комплетно је сређен Дом здравља у Врњачкој бањи, опремљен Дом здравља у Гучи, а завршава се и реновирање Дома здравља у Лапову. Отворен је и реновиран Дом здравља Ваљево, сличан објекат завршава се и на Лиману. Сређен је Дом здравља у Брусу, а комплетно је реновиран и онај у Лепосавићу. Обновљене су амбуланте у Сомбору, као и у многим селима широм Србије…
Када је у питању опрема, средином прошле године извршена је, до сада, највећа набавка дијагностичких медицинских апарата. У питању је 135 најмодернијих дигиталних рендген апарата за 120 здравствених установа у земљи – 65 домова здравља и 55 болница. Поред тога, наручено је 55 најсавременијих ЦТ скенера, са две или три радне станице. У току су обуке запослених за рад на овим апаратима, а према најавама, до краја августа свака болница у Србији имаће најсавременији скенер и кадрове који су стручни да на њима раде.