Ко чува српске пруге (видео)
Србија има 3.500 километара пруга, а како би саобраћај био сигуран и редован мора се водити брига о исправности сваког њеног метра. Безбедност железничког превоза могу да угрозе људи својим немаром или крађама, али и природа, чија ћуд је непредвидива. Како сачувати железничку инфраструктуру, одговарају за Градитељи.рс у Инфраструктури железница Србије.Шира слика: О безбедности железничког…
Обавезу да брине о пругама на својој територији, први имају запослени у железничким станицама. Њих у Србији има 500 и они, у сваком моменту, морају да знају у каквом је стању железничка инфраструктура и електротехничка постројења.
ВИДЕО НАДЗОР
Један од видова обезбеђења је видео надзор. Брза пруга, затим барска траса од Београда до Ваљева, као и добар део путних прелаза покривени су камерама. Снимци служе да се прати ситуација, на пример на брзој прузи, 24 часа дневно у видео и диспечерским центрима – објашњава за Градитељи.рс Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије
„Запослени у железничким станицама, поред њиховог основног посла да организују редовно и безбедно одвијање саобраћаја, као важно задужење имају и да воде рачуна о исправности железничке инфраструктуре“- каже за Градитељи.рс Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије. „Њихов посао је да на време региструју сваку крађу на електротехничком систему, али и на траси пруга, где лопови често односе колосеке, колосечне приборе, каблове, односно све што се може продати као сировина. Морају да уоче и штету од елементарних непогода, како би благовремено зауставили саобраћај и решили проблем. Одрони, поплаве или пад дрвета могу бити велики проблем за саобраћај на пругама“.
Инфраструктура железнице Србије има и посебно ангажоване раднике који обезбеђују пруге, такозване опходаре. „Они имају задатак да пешице дневно пређу и преконтролишу деонице од десет до 20 километара. Обиласком морају да региструју да ли је све исправно и да ли на пругама има неких препрека. Некад је то дебло оборено на пругу, некад одрон, а некад је недостатак дела имовине који је украден… Све то мора да се реши пре неко што воз стигне. Тамо где могу, опходари отклањају сами те неправилности, а где не могу, сигнализирају стручним службама да среде уочене проблеме. Својим брзим и правовременим реакцијама на терену, након што су увидели неку ситуацију на прузи, не само да су омогућили безбедно функционисање саобраћаја, него често спречили и несреће и потенцијалне ванредне догађаје“, објашњава Станисављевић.
Он додаје и да Инфраструктура железница Србије има и дрезине, механизацију којом се у одређеним терминима обилази пруга, мере се њени параметри и на основу тога се одређује квалитет и стање железничке инфраструктуре. У зависности од тих резултата се активирају службе које су неопходне да се нежељене ситуације разреше.
И последњи ниво је – физичко техничко обезбеђење.
„Реч је о лиценцираним службама које учествују у тендерима које расписује Инфраструктура железница Србије. Ко ће тај посао обављати одређује се у складу са њиховим овлашћењима, када је реч о чувању железничке инфраструктре и имовине. Колико год тај посао био одговоран и тежак, толико је и избор фирме на тендеру веома сложен посао. Често се обарају одлуке и руше тендери , што стално компликује и одлаже избор служби за професионално физичко техничко обезбеђење“, закључује Станисављевић.