Пацијент који не мора да путује до лекара – идеал или реалност ?
Српско здравство већ седму годину пролази кроз реформу. Један од кључних сегмената планираних промена односи се на идеју о другачијој организацији здравствених установа, односно на тзв. оптимализацију здравства. На крају зацртаног периода – 2035. године, уместо садашњих 330 здравствених установа, биће њих 117.Зашто је важно: Реформа у први план ставља побољшање искуства пацијената, а циљ…
Лекари су за грађане централна тачка и најважнији елемент здравствене заштите, а њиховим радом задовољно је 80 одсто испитаника, показало је истраживање које је спровео Ипсос за потребе израде плана оптимизације мреже здравствених установа, у оквиру Другог пројекта развоја здравства Србије. Поред комуникације са докторима, грађанима највише одговара и близина здравствених установа (81%) и доступност лекова (76%), а од установа највеће задовољство исказују према државним апотекама (73%), хитној помоћи (59%) и домовима здравља (58%).
Истраживање је показало да је, након ефикасног лечења, грађанима најважније заказивање специјалистичких прегледа (11%), као и дужина чекања (5%) коју уједно свако треће лице види као најчешћи проблем.
Грађане зато и брине најављена рационализација људства, имајући у виду да, у здравственом систему, постоје евидентна уска грла. Аутори Мастерплана оптимализације, међутим, тврде да ће нова организација бити ефикаснија и кориснија за грађане, а да ће и буџет коштати мање.
Мастерплан је израђен почетком 2021. године, после више од годину дана моделирања овог документа. Неки њени делови већ се спроводе – кроз План мреже здравствених установа.
У пракси здравствени систем биће подељен на шест региона, а најмање 80 одсто здравствених услуга ће бити доступно на највише 60 минута од места становања. То би требало да смањи трошкове. За преосталих 20 одсто важних услуга, пацијенти ће морати да иду до установе терцијалне здравствене заштите.
Дом здравља, као место где грађанин прво долази да реши свој здравствени проблем, добија кључно место у новој организацији. Планом организације предвиђено је припајање домова здравља здравственим центрима. У већини градова у Србији већ су и формално креирани здравствени центри, у чији састав су ушле и опште болнице и домови здравља са те територије.
Идеја је да лекаре специјалисте формално преузму болнице из истог округа, ради лакше размене запослених између установа. Они ће у највећој мери наставити да раде на месту где су до тада и били, али је намера да специјалисти из општих болница део радног времена проводе и у домовима здравља, када постоји потреба за одређеним кадром. На овај начин, смањиће се недостатак лекара специјалиста, нарочито у руралним срединама, одакле тренутно становници морају да путују до Београда, Новог Сада, Ниша или Крагујевца, како би добили адекватну здравствену услугу. Мастерплан, заправо, предвиђа да лекари из домова здравља убудуће не шаљу пацијенте у установе секундарног и терцијарног нивоа заштите, већ да они већи део потреба задовоље у домовима здравља, која су им територијално најближа.
Важна новина је да ће, при сваком дому здравља, бити уведена служба за кућно лечење, а изабрани лекар ће 20 одсто радног времена проводити на терену, како би се додатно смањила потреба пацијената да одлазе у здравствене установе, а систем био ближи њима.
Занимљиво је да Мастерплан здравства предвиђа да, у догледно време, 80 одсто лекара у домовима здравља има специјализацију опште медицине. Здравствени тимови тренутно подразумевају једну медицинску сестру на једног лекара, док је план да се у примарној здравственој заштити медицинске сестре нађу у тиму код два лекара.
Мења се и положај медицинских сестара, тако што ће законских изменама формално бити дефинисане компетенције медицинских техничара, односно јачала њихова улога и аутономија.
Стационарни капацитети домова здравља се укидају, а постојећи ће се користити за потребе лечења у дневној болници. Домови здравља у Београду настављају да раде по општинама, али оријентисани према четири клиничко – болничка центра.
Занимљива је расподела београдских пацијента према клиничко-болничким центрима. У КБЦ Земун, на пример, поред Земунаца требало би да иду и грађани Старог града и Палилуле. Градској болници, односно КБЦ Звездари, гравиторају становници Звездаре, Гроцке, Вождовца, али и Сопота и Младеновца.
Болнице ће бити подељене у четири категорије:
Локална или општа болница: Имаће интернисте, гинекологију и акушерство, педијатрију, хирургију и пратеће службе (радиологија, анестезиологија)
Окружна болница: Имаће све као и локална болница + још 15 услуга (урологија, неурологија, инфектологија…)
Регионална болница: Имаће све услуге окружне болнице + најмање 70 одсто услуга терцијарног нивоа заштите
Централна републичка болница: То су Клинички центар Србије, Клинички центар Војводине и Војно-медицинска академија. Оне ће бити најопремљеније и најкомплексније по питању услуга.
Домови здравља који покривају мање од 25.000 становника, а налазе се уз важне путне правце ауто-путеве, њих девет морају убудуће да имају организовану службу хитне медицинске заштите.