По броју војника, изнад смо европског просека – (видео)
Према подацима Светске банке, запослени у Војсци Србије чине један одсто укупног броја запослених у нашој земљи. Исти однос у овом региону бележи Хрватска. Мање професионално ангажованих у војсци у односу на укупан број активно запослених имају БиХ (0,9), Словенија и Мађарска (0,8), а већи Бугарска (1,1), Румунија (1,4), Северна Македонија (1,7) и Црна Гора,…
Почетком 21. века, већина европских држава укинула је обавезу служења војног рока. То су учиниле Белгија, Мађарска, Холандија, Португалија, Шпанија, Чешка, Италија, Литванија, Румунија, Словачка, Бугарска, Словенија…
Свака од држава која се одлучила на професионализацију војске, имала је за то неке своје разлоге. Чланице НАТО, посебно оне које су претходно биле у Варшавском пакту, су, чињеницу да су у новом војном савезу, искористиле да у временима транзиције, смање трошкове за војне потребе у својим земљама. И, мировне мисије по свету у којима су националне војске учествовале, захтевале су војнике професионалце, а борба пред озбиљним налетом тероризма по свету тражила је значајан степен обучености војног кадра са стажом и искуством, који регрути свакако нису могли испунити. Начини ратовања су, такође, постали другачији, па је све више кључно и ангажовање озбиљних експерата за савремене информационе системе и високе технологије.
Данас је, према подацима Светске банке, глобални просек ангажованих професионалаца у војсци у односу на укупан број запослених на свету – 0,8 одсто, док је просек на нивоу Европе – 0,9 одсто. На европском континенту, најмањи број војника у укупном броју запослених имају Швајцарска и Луксембург (0,3 одсто), Немачка 0,4, Холандија 0,4 одсто и Малта 0,7 одсто, док највећи проценат убедљиво има, већ поменута Црна Гора (4,1 одсто), Грчка – 3,7 одсто, Италија 1,3 одсто… Подаци Светске банке говоре и да, рецимо, Руска федерација има два одсто професионалних војника у укупном броју запослених у земљи.
Иако су већ 2012. године надлежни у Србији тврдили да је посао професионализације војске завршен, јасно је да су изазови који су наступали кроз године показали да је у питању процес који још неминовно траје. У једном периоду дошло је до масовнијег напуштања радних места у сектору одбране, али је у претходне две године то значајно промењено. Тачније, у 2021. и 2022. години је забележен већи број примљених професионалних војника, него оних који су из ВС отишли.
Како би се тај однос још више побољшао, најављено је даље улагање не само у опремање војних капацитета, већ и у животни стандард војника. У том контексту, 1. јануара 2023. године повећане су зараде у сектору одбране за 25 одсто.
За средину фебруара ове године најављен је конкурс који ће расписати Војска Србије, а који се тиче додатног снажења истакнутих јединица у Специјалним јединицама ВС. Број запослених у овом сегменту Војске биће повећан са садашњих 1600 на 5000 људи. Најављене су и значајно веће зараде у овим јединицама. Очекује се да почетна зарада ових професионалаца буде око 200.000 динара.
По избору кандидата на наведеном конкурсу, новозапослени ће се наћи у јединицама: Ниво 1: 72. Специјалне бригаде; 63. Падобранске бригаде и јединицама “Кобра“ ; Ниво 2: јединицама у оквиру батаљона Копнене војске и извиђачким јединицама; Ниво 3: у оквиру бригаде извиђачких јединица.
.