Поглед из овалне собе новог Контролног торња на аеродрому „Никола Тесла“ (видео)

Пуних шест деценија Београдски аеродром „Никола Тесла“ опслуживао је један контролни торањ. Последњих дана децембра прошле године коначно је добио наследника. Аеродромска контрола летења Београд, једна од организационих јединица Контроле летења Србије и Црне Горе  SMATSA доо , након успешно спроведене транзиције пресељења из старог објекта торња у нови аеродромски контролни торањ, висине 75 метара и извршене валидације поузданости нове опреме, отпочела је са оперативним радом и пружањем услуге контроле летења на новој локацији, са висине од 75 метара. Од старог је виши 35 метара.

Нови објекат Контролног торња представља највећу и највреднију инвестицију државе Србије и SMATSA вредну – 20 милиона евра. На то треба додати и пет милиона евра који су уложени у најмодернију опрему. Београд је добио нов аеродромски контролни торањ као један од највећих објеката у функцији – надзора аеродромског саобраћаја – у Европи, који се просторе на новоизграђених 7.500 квадрата.

– Објекат старог торња извесно време није задовољавао опеартивне и технолошке потребе система  – каже Слободан Курћубић, директор Сектора за терминалне и аеродромске контроле летења -SMATSA доо. – Аеродроска контрола летења добар део свог посла обавља визуелно. Прегледност је из новог торња знатно боља и обезбеђује и да се апсолутно испрати свако кретање, не само авиона, већ и возила и служби које опслужују ваздухоплове на аеродрому. У видном пољу  контролора летења су полетно – слетна, као и стазе за вожење, платформе – -позиције на на којим -отпочиње вожење ваздухоплова у одласку на полетање након стартовања мотора као и позиције, односно гејтови, на којима се ваздухоплови паркирају када завршавају лет.

Сада већ бивши објекат аеродромског контролног торња је почео са радом далеке 1962. године, када је београдски аеродром отворен за комерцијални саобраћај.Време иза нас је учинило да иако у нашој непосредној близини, стари контролни торањ је постао део историје, и несумљиво можемо констатовати да је заслужено у ,,пензији“.

– Проширивање капацитета београдског аеродрома, несумњиво ствара услове за перманентан раст авио саобраћаја у Србији, а нови торањ је спреман да у наредним годинама и деценијама одговори на све захтеве и – тренд  – каже саговорник Градитеља. рс. – Нови објекат важан је, јер омогућава унапређење технологије, повећавање капацитета, смањивање радног оптерећења контролора летења као и већу безбедност и стварање свих неопходних услова да се одговори свим потребама и захтевима ваздушног саобраћаја у будућности уз максималну ефикасност. Из куполе новог торња  при повољним метео условима, авиони се могу видети голим оком и на великој удаљености. У сложенијим метеоролошким условима, при смањеној видљивости и магли , када је база облачности ниска испод куполе торња, када не постоји видљив контакт извршиоца са ваздухопловима, користи се интегрисан систем камера, које сликом потпомажу надзор над управљањем саобраћајем. Оне на ефикасан начин подржавају рад контролора летења, који могу да на систему у сваком тренутку по потреби селектују површине у надлежности од интереса, у зависности од тога где се ваздухоплови и возила – налазе. Ово је нешто чиме смо посебно поносни и чиме се знатно олакшава рад контролора летења, посебно ноћу и када владају сложени метеоролошки услови.

Према његовим речима, контролори летења располажу најсавременијом комуникационом опремом земља-земља и земља-ваздух, као и системом даљинског надзора и управљања системом светлосног обележавања на површинама аеродрома, који омогућава посадама управљање ваздухопловима при слабој видљивости и ноћу.