Србија ради на развоју „супер хаубице“ домета до 70 километара
Министарство одбране ради на студији развоја „супер-топа“ – артиљеријског оруђа 155 милиметара, које ће имати домет и до 70 километара.Зашто је важно: Повећање домета хаубичких оруђа императив су у трци произвођача и најчешћи захтев купаца из света. Србија је међу свега неколико држава на свету која развија и производи самоходне хаубице.
Нови српски „супер-топ“ биће развијан на бази самоходне хаубице „Нора Б52“, а израда студије развоја сматра се првим кораком у развоју сваког средства војне технике.
„Нора“ има домет око 40 километара (на тестовима је, зависно од пројектила који је коришћен, пребацивала и 46 километара), али је императив домаћих конструктора повећање домета. Да би се то догодило неопходни су крупни технолошки скокови у дизајну самог оруђа, али и муниције.
Домаћи инжењери већ готово деценију размишљају о унапређеној верзији „Норе“, а корак у том правцу направљен је 2017. године промоцијом артиљеријског оруђа „Александар“. Домет овог средства, које је дошло до фазе прототипа, је већи од 60 километара. У односу на основу верзију „Норе“, систем „Александар“ добио је низ унапређења. Капацитет аутоматизованог магацина је повећан, као и брзина дејства – испаљује шест граната у минути, а складишти чак 24 пројектила. Главна карактеристика овог оруђа је аутоматски пуњач, у који стаје 12 пројектила и барутних пуњења, а уз њега је допунски магацин истог капацитета.
Када је реч о самим ракетама и модулима, постоји неколико опција које утичу на домет гађања. Модул наоружања представља склоп цеви 155 милиметара које се израђују у две варијанте, са запремином коморе од 23 литра или од 25 литара, која омогућава знатно повећање домета и ватрене могућности оруђа.
У зависности од запремине коморе, као и типа пројектила којим се гађа, “Aлександар” може да погоди мету удаљену од 32,5 километара па до чак 62 километра.
За “Александра” је такође важно напоменути да, захваљујући могућности гађања у оба смера, које се остварује помоћу четири уграђене хидрауличке стопе, он представља јединствен систем у свету.
Због своје апсолутне аутоматизације, време преласка из маршевског у борбени положај је знатно смањено, те му је од тренутка заустављања до испаљивања прве ракете потребно свега 60 секунди.