Војска Србије појачана моћним руским системом „Панцир“ С1
Србији је испоручен артиљеријско-ракетни систем ПВО руске производње „Панцир“ С1, што је драстично повећало способност оружаних снага за одбрану од напада из ваздуха. Куповином овог провереног оруђа малог домета српска ПВО направила је крупан технолошки скок, али и испунила важан предуслов за набавку и неког од система за одбрану из ваздуха средњег или великог домета.Зашто…
„Панцир С1“ хибридни је систем чију окосницу ватрене моћи чини спрегнути топ калибра 30 милиметара са радионавођеним ракетама “земља – ваздух” бојеве главе 20 килограма са експлозивним пуњењем од 5 килограма. Ракете „Зур“ 573Б-Е могу да гађају циљеве на 20 километара даљине и 15 километара висине, а могуће је гађати циљ брзине до 1000 метара у секунди. Принцип је да се на циљ дејствује са два пројектила, при чему је могуће истовремено деловање према четири циља. Пројектили су високе отпорности на електронско ометање, а за свега две секунде приликом лансирања постиже максималну брзину од 1.300 метра у секунди.
Ове вредности “Панцир” сврставају у системе ПВО малог домета, пре свега за трупну заштиту, мада у војскама каква је наша одговара домету старијих система средњег домета за територијалну заштиту. Важна карактеристика је могућност да дејствује из покрета, што умањује ризик од брзог лоцирања и уништења.
Систем је изузетно ефикасан и релативно једноставан за руковање, чему доприноси и кратко време потребно за реговање – свега 4 до 6 секунди, када дејствује ракетама, односно 2 до 3 секунде када користи топове. Они су домета четири километра по даљини и три километра по висини. Могућност дејства на циљевима на земљи се подразумева.
Саставни део система на једној платформи чини осматрачки радар, који открива циљеве на даљини од 36 километара, односно прати у опсегу од 20 километара прати четири мете.
„Панцир С1“ поседује електро-оптички систем откривања циљева без укључивања радара, што му даје велику технолошку предност у односу на противника, посебно противрадарске ракете. Захваљујући томе стекао је репутацију изузетно отпорог на електронска ометања, али и система који има велику вероватноћу преживљавања у случају масовног напада противрадарским ракетама. Испитивања су показала и да је подједнако ефикасан у уништавању високопрецизног ваздухопловног наоружања попут ракета ваздух-земља, вођених бомби и крстарећих ракета.
Борбени комплет чини 12 ракета спреминих за дејство и муницију за два топа – укупно 1.400 граната. Испитивања у Русији су показала да са 12 ракета овај систем може у једном дејству да обори најмање осам циљева. Овај систем због домета и броја праћења циљева зато се сматра идеалним за рушење пројектила, али и дронова, као нисколетећих ловаца, бомбардера, хеликоптера.
Ново наоружање у Војсци Србије „задужио“ је Трећи ракетни дивизион 250. бригаде за противваздухопловна дејства, чувен по одбрани неба Србије током НАТО агресије 1999. године и обарањима америчких авиона, чија је база у Јакову, надомак Београда.
