Возови и пруге постали су приоритет државе (видео)
Уз два капитална пројекта – изградњу брзе пруге од Новог Сада до Суботице и модернизацију трасе Београд – Ниш, ову годину ће обележити бројни радови на реконструкцији стотине километара железничке мреже.Зашто је важно: На пругама у нашој земљи је, у претходних неколико година, урађено више него у протеклих 50 година.
Данас имамо две слике српске железнице. На појединим деоницама дотрајала инфраструктура ограничава брзине на десет до максимум 30 километара на сат, са великим ризиком за исклизнућа и несреће. Модернизација је, с друге стране, учинила да Србија добије и најсавременије пруге на којима се путује брзином од 200 километара на сат. Увид у планове говори да су возови и пруге коначно стигли на ред за комплетну промену, железница је, како за Градитељи.рс каже Ненад Станисављевић из Инфраструктура железница Србије, после деценија занемаривања, приоритет државе.
„У претходном периоду смо реконструисали велики број пруга широм Србије, подижући брзину возова и квалитет железничке услуге на висок ниво“, објашњава Станисављевић.
Сигурно најважнији пројекат који је српску железницу вратио на прави колосек је брза пруга која је лане пуштена у саобраћај између Београда и Новог Сада. Та брза траса се наставља ка Суботици, где су радови у току.
“ Од Суботице смо изградили пругу ка Хоргошу, која је и електрифицирана“, истиче Станисављевић. „Урађена је траса од Суботице до Сенте, затим Панчева, Орловата,према Новом Саду. Ту су и Кумане – Банатско Милошево, МСК Кикинда- Кикинда, велики број пруга је реконструисан. Обновили смо станичне колосеке од Новог Сада до Богојева. На тај начин је направљен железнички алтернативни правац, првенствено за теретни саобраћај, како би се у ситуацији обуставе саобраћаја између Београда и Новог Сада или између Новог Сада и Суботице, могао да се организује редован железнички саобраћај. На Коридору 10, урађена је и деоница од Јајинаца до Мале Крсне“.
Према његовим речима, брзина возова на српским пругама до пре десетак година била је просечних 40 километара на сат, а, нажалост, и данас Србија има пруге изграђене пре стотинак година, а које, од тог периода, ниједном нису биле реконструисане.
Да тврдња да је железница постала приоритет државе у потпуности тачна, говоре подаци о радовима који у овој години следе:
НОВИ САД – СУБОТИЦА – У 2023. годину ушли смо са радовима на изградњи ове брзе пруге, на међународном правцу од Београда до Будимпеште. И на овој деоници српске брзе пруге, баш као и на траси од Београда до Новог Сада уведен је највиши ниво безбедности железничког саобраћаја, такозвани међународни железнички ЕТЦС2.
С обзиром на то да на брзој прузи неће бити укрштања пруге и пута, путних прелаза, дуж ове железничке трасе ниче 60 нових објеката , који ће потпуно изменити и географију и изглед овог дела Србије. Реч је о вијадуктима, потходницима, подвожњацима, надвожњацима и свему ономе што је неопходно да се успоставе велике брзине на прузи.
На овом потезу биће реконструисано и свих девет железничих станица, као и железнички чворови – Нови Сад, Врбас и Суботица. Ту ће у потпуности бити промењена инфраструктура. Овај пројекат треба да буде завршен до краја 2024. године.
Када радови буду завршени, од Београда до Суботице, возови ће ићи сат и 15 минута, а од Новог Сада до Суботице биће потребно само 40 минута. Данас се од српске престонице до града на крајњем северу наше земље иде сатима, јер су, због дотрајале инфраструктуре, уведене и лагане вожње са брзином од 10 до 30 километара на сат.
НИШ – БРЕСТОВАЦ– То је још једна железничка траса која се обнавља ове године. Реконструкција тих 22 километара део је модернизације целокупне пруге ка Прешеву. Радови се финансирају донаторским средствима Европске уније.
ТИТЕЛ – ОРЛОВАТ – На деоници од 24 километара у току су завршни радови. Очекује се да већ у априлу ове године буде у потпуности реконструиисана. На овој прузи иду само теретне композиције, а после обнове брзина теретних возова неће бити 20, већ 60 километара на сат, док се осовинско оптерећење повећава, са садашњих 16 тона, на 22,5 тоне. То ће привреди омогућити бржи и квалитетнији транспорт робе.
ОРЛОВАТ – КУМАНЕ – За 2023. годину је у плану реконструкција и ове пруге. То је 50 километара регионалне железничке трасе, која није реконструисана више од 40 година. На тај начин се, после реконструкције деонице Кумане – Банатско Милошево, прави прстен алтернативних регионалних пруга којима се омогућава саобраћај возова, док се гради брза пруга Нови Сад – Суботица.
БЕОГРАД – НИШ – Сигурно један од најзначајнијих пројеката планиран за ову годину је брза пруга од Београда до Ниша. То је прва српска пруга изграђена 1884. године, а у каквом је стању најбоље говори податак да возови 230 километара пређу за пет до шест сати. Радови на модернизацији почињу на деоници Сталаћ- Ђунис, изузетно компликованим грађевинским подухватом изградње тунела број четири.
НИШ – ДИМИТРОВГРАД – Средином године почиње обнова ове деонице, која је у жижу јавности запала због акцидента и исклизнућа вагона са амонијаком. Завршавају се припреме тендерске документације и посао на експропријацији земљишта на траси дугој 108 километара.
ВРБАС – СОМБОР – И ова пруга је, такође, предвиђена за реконструкцију 2023. године, захваљујући средствима које је Србија предвидела у буџету.
НИШ – ЗАЈЕЧАР- ПРАХОВО – Још једна битна пруга која из града на Нишави води до Праховог пристаништа. Деоница од Ниша до Књажевца је завршена, а за ову годину ће се радити и на деоници од Књажевца до Зајечара на око 22 километара.
УРЕЂЕЊЕ 27 СТАНИЦА
Посао уређења 27 железничких станица, вредан је 280 милиона динара. Увелико се ради у станици Ћуприја, Прахово, Јошаничка Бања, Матарушка Бања… И ови радови ће допринети целокупном изгледу српских железница. Велики број њих деценијама није био реконстрисан.